Tako bio jedan čovjek, pa imao sina Miloša, jednog vola Divonju i ženu. Ali ova žena bila je Milošu maćija, pa ga je mrzela, da ga nije mogla očima gledati, a često puta nije mu dala ni jesti. Miloš je bio volujar, te je vazda Divonju čistio, hranio i timario. Jedanput, čisti on vola, a plače i jauče. Divonja ga pogleda, pa ga zapita šta mu je i zašto plače. Sad mu Miloš reče:

Evo ima već dva dana kako mi moja maćija ne dade ni krušne mrvice da poijem, pa sam tako ogladnio da sam gotov umrijeti!

Nato će Divonja njemu:

Ne boj se ništa, ali o ovome što ću ti kazati, ne smiješ nikome ništa govoriti. Odvrni moj desni rog, tu ćeš naći jedan stolnjak, razastri taj stolnjak i njemu ćeš naći jela koliko god hoćeš, pa se najedi dokle možeš trpati u se, a onda zavrni opet rog. I tako moreš raditi kadgod budeš gladan.

Miloš, kad to čuje, odmah uradi kako mu je Divonja rekao. I tako se Miloš hranio iz Divonjina roga neki osam dana. Čudi se maćija kako Miloš živi kad kod kuće ne dobija jesti, te će ona na njega paziti. Kudgod Miloš pođe, a ona za njim tajom, te bogme opazi ona jedanput kako odvrnu Divonjin desni rog, izvadi iz njega stolnjak, rastre ga, a ono u njemu puno svakojaka jela i pića, te ti se on sit sitan naije, pa opet zavrne rog. Kad je to maćija vidjela, namisli i ona da kuša onoga jela i pića iz roga, jer je sudila da to mora biti jako dobro, pošto se na Milošu poznalo otkad se počeo hraniti iz roga. Kad je Miloš otišao, dođe ona Divonji, pa kad mu htjede odvrnuti rog, mane Divonja glavom, te joj rogom raskroji trbuh tako da je jedva živa ostala. Sad ona reče čovjeku neka odmah zakolje Divonju, ali čovjek ne htjede na to pristati. No žena počne svaki dan navaljivati i dosađivati, te čovjek najposlije morade pristati. Zovne on Miloša, pa mu reče:

Sjutra ćeš uzeti štranjgu, vezaćeš Divonju i odvesti u šumu, pa ćemo ga tamo zaklati.

Miloš odmah ode Divonji, i stane kod njega plakati, a Divonja ga pita:

Šta ti je opet, Milošu, zašto plačeš?

Sad mu Miloš reče šta je i kako je. Kad Divonja čuje šta su naumili s njim, reče Milošu:

Ne boj se ništa, već sjutra veži mi štranjgu oko rogova, a ti mi sjedi između rogova, pa se čvrsto drži, a ostalo je moje.

Sjutra rano ustane otac pa počne buditi Miloša:

Ustaj, Milošu, da idemo klati Divonju.

Miloš odmah ustane, uzme štranjgu, sveže je Divonji oko rogova, izvede ga iz štale, sjede mu između rogova, prihvati se čvrsto za rogove, a moj ti Divonja ugodi preko polja, pa što brže može poteci. Otac, kad to vidio, zgrabi sjekiru pa za njima poreni, a neprestano viče:

Milošu, vrati se natrag, vrati se natrag!

Al' jest, ne vraća se ni Miloš ni Divonja. Otac kad je vidio da ovi zamakoše u šumu, vrati se kući jaučući, pa kad došao kući stade ženu tući vičući:

Ti si mi kriva, nesnago ženska, te ostadoh i bez sina i bez vola!

Miloš i Divonja putujući kroz šumu dođu do jedne pećine i namisle da se tu stane. Miloš se i opet hranio iz Divonjina roga, a Divonja je išao svaki dan na pašu. I tako ti oni prožive tu mnogo vremena. Jednog dana reče Divonja Milošu:

Ostani ti kod kuće, a ja idem dalje na pašu, jer ovdje nemam već gdje travke zakinuti, pošto sam sve opasao. I Divonja ode.

Kad predveče, al' evo ti pred pećinu mladog divljeg jarca, pa vikne Milošu:

Milošu, čuvaj bolje svoga Divonju, jer ako ga ja uhvatim nećeš ga više vidjeti. Danas mi je pšenicu opasao.

Miloš počne plakati, a jarac mu reče:

Recide svome Divonji neka mi dođe sjutra na Dragi Kamen na megdan da se ogledamo.

Tako jarac i ode. Utom eto Divonje, pa kad vidje Miloša gdje plače, zapita ga šta mu je i zašto plače. Sad mu Miloš reče:

Bio je ovdje mladi divlji jarac, koji mi reče: Reci, veli, svome Divonji neka mi dođe sjutra na Dragi Kamen na megdan da se ogledamo.

Na to će Divonja Milošu:

Ne boj se ništa, nego sjutra idi sa mnom do Dragog Kamena i pazi ko će pasti s Dragog Kamena. Ako ja panem, ti otrgni moj desni rog, te bježi bez obzira.

Ujutru pođe Miloš s Divonjom i dođu do Dragog Kamena. Kad oni tamo, al' jarac već čeka. Sad se pripne i Divonja na Dragi Kamen, te se je bĐ´ s jarcem čitav dan do podne: najedanput se jarac skondrlja sa Dragog Kamena i sav se raspane. Onda Miloš i Divonja dignu se odatle i srećno dođu u svoju pećinu. Tu se Miloš opet nahrani iz Divonjina roga. Kad je jednom opet otišao Divonja u pašu, dođe ti Milošu jedan malo stariji jarac od prvoga, i imao je mali krš na glavi, pa počne zvati Miloša:

O Milošu, o Milošu! Gdje ti je Divonja? Danas mi je pšenicu opasao. Kaži mu neka mi dođe sjutra na Dragi Kamen na megdan, pa ako mi dojača, neka mu bude sva moja pšenica za pašu.

Jarac tako reče i ode, a Miloš stane plakati. Kad al' evo ti Divonje, pa pita Miloša šta mu je i zašto plače. Miloš mu sad kaže kako je dolazio stariji jarac od prvoga, i kako ima mali krš na glavi, ''pak je poručio, veli, da mu dođeš sjutra na Dragi Kamen na megdan, pa ako mu dojačaš, da ti bude sva njegova pšenica za pašu''. Divonja opet reče Milošu da se ne boji ništa, već da pazi ako bi on pao s Dragog Kamena, da mu svrne desni rog pa da bježi bezobzirce. Sjutradan odu Miloš i Divonja do Dragog Kamena, kad li tamo al' jarac već čeka. Tu se sad stanu oni bosti, i boli se od ranog jutra do mrklog mraka, te ti bogme u sami već mrak Divonja prevari nekako jarca i baci ga sa Dragog Kamena, i jarac se sav raspane. Oni sad odu kući u pećinu, i Miloš se opet nahrani iz Divonjina roga.

Divonja opet ode jednog dana na pašu, a Miloš ostane sam kod kuće kad li, al' evo ti sad čuda! Dođe jarac bijel kao i ovan, a ima veliki krš na glavi, pa poče vikati krupnim glasom:

Milošu, Milošu! Gdje ti je Divonja? Danas mi je popasao svu pšenicu, zato mu kaži da mi dođe sjutra na Dragi Kamen na megdan, pa ako mi dojača, neka se hrani pšenicom do mile volje, ali čini mi se da mu ne vele više natrag. To reče stara jarčekanja i ode.

Miloš sad stane plakati i jadikovati iz sve glave. Utom dođe i Divonja, pa ga pita šta mu je i zašto toliko plače i jadikuje. Miloš mu sad reče da je bio jedan grdan i bijel jarac koji ima veliki krš na glavi, i kako ga je pozvao na megdan na Dragi Kamen, da se ogledaju.

Sad Divonja reče Milošu:

Taj ako me ne sruši, biće dobro, ali svejedno, ti ipak idi sa mnom, pa ako ti ja panem, odvrni moj rog, pa bježi bezobzirce, i ni za živu glavu da se nisi osvrtao, jer je jarac gadan, pak mu nećeš moći uteći; a onda ako utečeš, idi kući pa vidi šta ti radi maćija.

Sjutradan oni se najprije lepo oproste, i onda odu na Dragi Kamen: kad oni tamo, ali stara jarčekanja čeka već. Sad se stane Divonja s jarcem bosti tako strašno da im je iz rogova sve vatra sijevala. I tako su se boli od jutra do mrklog mraka, od mraka pa bijela dana i tako tri dana zastopce, dok se Divonja nije umorio i pao sa Dragog Kamena, te se sav rasprštao. Miloš kad to vidje, svrne brže desni rog Divonjin pa počne bježati, a jarac za njim. Kad je jarac video da se Miloš ne osvrće, vrati se natrag. A Miloš tužan i žalostan za Divonjom vrati se kući da vidi svoj zavičaj, pa kad ne nađe ništa već samo dvije topole gdje su nikle iz njegovog kućišta, presvisne i on od žalosti.