NEKOJ devojci u selu dođu prosioci iz daljine da je vide i, ako im se dopadne, zaprose za njihova momka. Ali ona beše sama kod kuće. Izađe im u susret i priđe ruci. Najstariji među njima upita je:

Devojko, gde ti je otac?

Otišao na nevratni zajam odgovori ona.

A gde ti je mati?

Otišla na krivu kletvu.

Oni se zgledaše i osmehnuše, a onaj produži pitati dalje:

Gde ti je stric?

Otišao da donese mir u kuću.

A gde ti je brat?

Otišao da pravi od jednog puta dva.

Prosci se okrenuše i bez reči pođoše natrag odakle su došli.

Ovo je neka budala! reče jedan. Ču li ti šta govori.

Budala, te ne može biti veća! doda drugi.

Dok će reći mladoženja:

More ne pitasmo je, tek od komendije, šta joj znače ove reči.

Hajde, vala, da je pitamo reče najstariji, i povratiše se.

Zatim viknu:

O, devojko, dođi da te još nešto pripitamo.

Devojka dođe.

Vere ti, da nam objasniš šta znače te tvoje reči. Mi ih nismo razumeli.

Ja, vala, 'oću.

Šta ti je to: što je otac otišao ''na nepovratni zajam?''

Zar ne znate to? Otišao, bogme, tu u selo na pogreb jednom našem prijatelju, a zna da mu on taj zajam neće vratiti.

A šta ti je ono što ti je mati otišla na ''krivu kletvu?''

Otišla mi majka na slavu. Oni će da je nude: ''Dela, popij još jednu'', a ona će da se kune i viče: ''Ne mogu, bogami, očiju mi, zdravlja mi'', pa će opet da uzme i da popije.

Lijepo, devojko, a kakvi će to mir da donese stric u kuću?

Otišao u vodenicu da donese brašno. Kad nemamo hleba, mi smo svi ljuti kao osice, i sve nam je krivo jedno na drugo, a kad ga imamo, onda je mir u kući.

A šta ti radi brat?

Evo, šta radi: idu nam seljaci preko pšenice, pa brat otišao da iskopa jendek i zagradi da ne prolaze i ne štete žito. Ali seljaci će provaliti ogradu na drugom mestu i opet prelaziti preko pšenice, te će tako biti od jednog puta dva.

Prosci se zgledaše i rekoše:

Nije, bogme, luda, no pametna. Sve je tako kao što je rekla!

I dođoše drugi dan te je isprosiše.