Sukobe se na putu Sreća i Nesreća, pa se počnu prepirati. Nesreća kaže da i ona može čoveka usrećiti baš kao i Sreća, samo kad hoće. Sreća opet veli da ne može bez njene pomoći.

Baš mogu, reče Nesreća evo jednog starca gde nam ide u susret, pa ću pokušati. Pomoz' bog, stari!

Bog pomaže.

A što, stari, na leđima nosiš ta drva, zar nemaš svojih kola?

Nemam, bogme, ja sam siromah, pa ne mogu da kupim konja i kola.

Evo ti trideset forinata, pa kupi sebi jednog konja i kola reče Nesreća.

Hvala ti na daru i bog te blagoslovio reče starac, zatim primi novce, spusti ih sebi u nedra i ode svojim putem.

E, hajd, hajd, videćemo! reče Sreća.

Idući starac dalje, ožedni na putu, pa siđe na reku. Kad se sagne da pije vode, a ono mu novci ispadnu iz nedara i potonu u reci. ''Baš sam nesrećan'', pomisli starac u sebi, i ode kući, a od svoje babe zataji sve što mu se na putu desilo. Sutradan podapne opanke, pa hajd opet u drva, a Sreća i Nesreća već ga čekaju.

No stari, pita ga Nesreća gde su ti kola? Zar opet ideš pešice u drva?

Kaže joj starac po duši kako je prošao sa onim novcem. Rasrdi se Nesreća, pa veli starcu:

Evo ti još trideset forinata, no sad bolje otvori oči kuda ćeš s njima.

Uzme starac novce i odnese kući, pa ih zapreće u brašnari u brašno, pa ode da gleda da kupi kakva kola i konja. Malo vreme zatim postojalo, a dođu slepci starčevoj kući. Baba šta bi drugo, već nagrne čančić brašna, pa kako nije znala za one starčeve novce, udeli s brašnom i njih slepcima. Dođe starac kući, traži novce po svoj brašnari, ali ne može da nađe; pita babu, a ova mu kaže šta je uradila.

E, kad je čovek nesrećan, on je baš nesrećan, veli starac, pa sutradan hajd opet u drva. Čekaju ga već Sreća i Nesreća, a on im po istini kaže šta je i kako je. Onda se Sreća maši u džep, izvadi jednu poturu i reče starcu:

Evo ti, starče, uzmi ovu poturu, pa kupi za nju što ti je drago.

Prihvati starac poturu i odnese je svojoj kući. Kad tamo, a baba mu se pobolela pa hoće ribe. Hajd on na pijacu sa onom poturom, pa stane obilaziti svu ribu redom, najzad će mu reći jedan ribar:

Ti se, stari, toliko vrzeš oko ove ribe: ili hoćeš da ukradeš pa ne umeš, ili bi kupio a nemaš za što.

Onda starac kaže kako mu s baba pobolela, i kako bi jela ribe, ali, veli, u njega nema više novaca do li jedna potura.

Sažali se ribar, i dade mu za tu jednu poturu lepu veliku štuku, a starac je veselo odnese kući. Brže bolje uze nož da ribu rasplati, ali se ne malo začudi kad u utrobi ribinoj nađe svojih trideset forinata što mu nehotice iz nedara ispadoše u reku kad je ono vode pio. Pristavi ribu na vatru, pa otrči na pijacu da kupi i malo brašna. Kad tamo, a jedna slepica iznela punu vrećicu isprošena brašna na prodaju. Starac kad dođe, odmah se pogodi s njome i kupi joj sve brašno, pa sad hajd kući. Kad stane brašno prosejavati, a on na svoje veliko čudo nađe u brašnu onih svojih drugih trideset forinata što ih je baba slepcima u brašnu udelila. He, ko će sad sa starcem! Odmah kupi konja i kola, pa počne bolje životariti. Idući jednom u drva na svojim kolima, sukobe ga Sreća i Nesreća, pa ga upitaju otkud mu konj i kola. A on im sve pripovedi.

Vidiš, Nesrećo, reče Sreća da ti ne možeš usrećiti ako nema sreće!