Bio jedan siromah čovek, pa se pribije u nekakva bogata čoveka, da služi bez pogodbe. Tako je služio godinu dana, a kad se navrši godina, on dođe gospodaru svome i zaište da mu plati što misli da je zaslužio. Gospodar izvadi jedan novčić pa mu reče:

Na, to ti je služba.

Sluga uzme novčić i zahvali gospodaru, pa onda otide na jedan potok gde je voda bila vrlo brza. Kad dođe na potok reče sam u sebi: ''Bože milostivi! Šta je to da sam zaslužio samo jedan novčić za celu godinu dana? Ali bog zna jesam li i toliko zaslužio. Evo ću sad da ogledam: baciću ovaj novčić u vodu, pa ako ne potone, onda sam ga zaslužio, ako li potone, nisam ga zaslužio.'' Pa se onda prekrsti govoreći: ''Bože milostivi, ako sam zaslužio ovaj novčić, neka pliva povrh vode, ako li nisam, neka potone na dno.'' To rekavši baci novčić u potok, a novčić odmah potone na dno. Onda se on sagne te izvadi novčić iz vode, pa ga odnese gospodaru natrag govoreći:

Gospodaru, evo ti novčić natrag, ja ga još nisam zaslužio, nego ću ti služiti još godinu dana.

I tako stane nanovo služiti, i kad se opet navrši godina dana, dođe on gospodaru i zaište da mu plati što misli da je zaslužio. Gospodar opet izvadi novčić pa mu reče:

Na, to ti je služba.

On uzme novčić i zahvali gospodaru, pa opet otide na onaj potok, prekrsti se i baci novčić u potok govoreći: '''Bože milostivi, ako sam ga pravo zaslužio, neka pliva povrh vode, ako li nisam, neka potone na dno.'' Kako ga baci u vodu a novčić odmah potone na dno, a on se sagne te ga izvadi pa opet odnese gospodaru govoreći:

Evo ti gospodaru, novčić natrag, još ga nisam zaslužio, nego ću još jednu godinu da te služim.

Tako opet počne služiti, pa kad izađe i treća godina, on otide gospodaru i zaište da mu plati što misli da je zaslužio. Gospodar mu opet da novčić, a on ga uzme i zahvali, pa otide opet na potok da vidi je li ga sad zaslužio. Kad dođe na potok prekrsti se pa baci novčić u vodu govoreći: '''Bože milostivi, ako sam zaslužio ovaj novčić, neka pliva povrh vode, ako li nisam, neka potone na dno.'' Kad novčić pade u vodu, počne plivati povrh vode. Onda on veseo uzme iz vode novčić, i metne ga u džep, pa otide u šumu i načini malu kolebicu, i onde stane živeti. Posle nekog vremena čuje on da se stari njegov gospodar sprema na galiju preko mora čak u dugo carstvo, pa otide sa svojim novčićem njemu, i stane ga moliti da bi mu kupio što u drugome carstvu za njegov novčić. Gospodar se obeća, i uzme njegov novčić, pa pođe na put. Putujući tako nađe kraj mora neku decu koja su bila iznela mačka da ga ubiju i u more bace. Kad on to vidi, pritrči k njima, pa ih zapita:

Šta je to, deco?

A oni mu odgovore:

Čini štetu, pa hoćemo da ga ubijemo.

Onda on izvadi novčić svojega negdašnjega sluge, pa im pruži da mu dadu mačka. Deca to jedva dočekaju, pa uzmu novčić, a trgovcu dadu mačka. On odnese mačka na galiju pa pođe dalje putovati: i tako putujući jedanput dune jaki vetar te odnese galiju bogzna kuda, da za tri meseca nije mogla izaći na svoj pravi put. Kad vetar stane, gospodar od galije nije znao gde je i pošavši još malo dalje, dođe pod jedan grad. Kad se čuje u gradu da je došla galija iz nepoznate zemlje, navale mnogi da je gledaju, i jedan od onih ljudi koji je bio vrlo bogat pozove gospodara od galije na večeru. Kad tamo, ali gospodar od galije ima šta i videti: miševi i pacovi trče na sve strane i sluge s batinama stoje te brane da ne trče na sto. Onda on reče domaćinu:

Zaboga, brate, šta je to?

A domaćin mu odgovori:

Tako je, brate, uvek kod nas, da ne možemo od tog zverinja na miru ručati ni večerati. Još kad spavamo svaki imamo svoj sanduk, pa se u sanduk zatvorimo, da nam ne bi uši poizodgrizalo.

Onda se gospodar od galije seti svoga za novčić kupljenog mačka, pa reče domaćinu:

Ja imam u galiji zverku koja bi to sve zatrla za dva tri dana.

Domaćin na to odgovori:

Brate, ako imaš taku zverku, daj je ovamo, ja ću ti napuniti galiju samoga srebra i zlata, samo ako je istina što kažeš.

Pose večere otide gospodar od galije te donese svoga mačka, i reče domaćinu da ležu bez sanduka, ali oni opet ne smednu nipošto, nego on sam ostane tako da spava. Onda on pusti mačka, a mačak kad opazi tolike miševe i pacove počne ih hvatati i daviti pa sve na gomilu svlačiti, a i miši i pacovi poznavši ko je tu, stanu bežati kud koji. Kad ujutru dan osvane, i oni poustaju, ali nasred sobe velika gomila mrtvih miševa i pacova, a po sobi slabo je koji još trčao, nego su izvirivali iz jama. A posle tri dana nije se mogao ni jedan ni videti. Onda domaćin za mačka napuni putniku galiju punu srebra i zlata. Potom naš putnik pođe s galijom kući. Kad dođe kući svojoj, dođe mu stari sluga njegov da ga pita šta mu je doneo za onaj novčić. Gospodar mu iznese jedan mermer kamen, lepo otesan na četiri ugla, pa mu da:

Na, to sam ti kupio za tvoj novčić.

Sluga se tome vrlo obraduje, pa uzme kamen i odnese u svoju kolebu te načini od njega sto. Sutradan otide sluga u drva, pa kad se vrati kući, a to se onaj kamen pretvorio u zlato te sija kao sunce, sva se koleba od njega svetli. Kad on to vidi, uplaši se pa otrči svome starom gospodaru i kaže mu:

Gospodaru, šta si ono ti meni dao? Ono nije moje, hodi da vidiš.

Gospodar dođe, i kad vidi kakvo je bog čudo učinio, onda mu reče:

Nije fajde, moj sinko! Kome bog tom i svi sveti; hodi ovamo, evo tvoga blaga.

Pa mu da sve što je god doneo na galiji, i da mu kćer svoju te se oženi njome.