Univerzal - kese za sve tipove usisivača


Pretražite najveću bazu oglasa, aukcija, licitacija... Limundo aukcije

 

Neograničeni hosting paketi

trigon

Kućna dostava hrane

Izvor nije pronađen

Ala

Bio tako jedan čovek ubiti siromah, pa je imao neku livadu na jednom bregu, koja od pamtiveka nije rabotana. Zemlje beše mnogo arna i za svaki rad zgodna, ama je seljak nije nikako ni orao ni kosio. Ležala je tako i đubrila se. Pitali ga seljani:

Abe, budalo, a što ne rabotiš onu tvoju livadu, nego ti leži tako bez vajde.

On im je odgovarao:

Kako ću da je rabotim, kad je na njoj vrzino kolo. Tu se zbiraju nečastivci i samovile.

More nije to istina, rekli su mu seljani. Tebe varaju. Posadi ti onamo vinograd, pa ćeš da bereš grožđe, lepše od sviju nas.

Seljak posluša selo. Razore livadu, posadi lozu, a posle tri godine vinograd stane toliko da rađa da već nije imao gde da si zbere berbu. Tako četvrte godine, tako pete i šeste, lojze si rađa da lepše biti ne može. Imalo gde roda ne imalo, tu je moralo da rodi i da bude i zemlji teško. Seljak postane bogat. Zaima se, ogradi dom, oženi se, kupi stoku i sermiju, niko bolji od njega u selu. Ali jedne godine baš pred berbu, dune neka oluja, a iz oblaka ospe graduška, kao kokošje jajce, pa utepa ceo vinograd. Druge godine baš u isto vreme ubi ga opet, pa treće, pa ga više nikad ne ostavljaše. Seljak napusti vinograd, pa postade opet siromah kakav je bio i pre. Isprodaje sve što je spečalio, pa si šturnu u svet da pečali koliko hlebom da se hrani.

Tumarajući tako po belom svetu, nameri se u nekom selu da konači u nekoga golemoga domaćina. Kad je bilo uveče, žene turiše dve goleme sofre nasred kuće, i počeše da iznose jelo. Na jednu sofru turiše jedno vedro s varenim mlekom, prineše ložice, i tu posedaše svi, pa i siromaha ponudiše da i on sa njima večera za tom sofrom. Na drugu sofru turiše četiri vedra sa varenim mlekom. U jedno udrobiše crni hleb, u drugo zelen hleb, a u treće beo hleb. Najedanput kuća se zatrese, a golem i suv neki čovek, sa golemom belom bradom i velikim noktima dođe do sofre i stade kusati. Kad je sve pokusao, brknu kutlačom i u onu četvrtu vedricu, pa kad vide da nije drobljena, vikne:

A be, pezeven! A zašto ovo nije drobljeno?

Nema se sa čim, reče mu baba.

Čovek zgrabi vedro s mlekom, ispi ga, pa ga baci nasred kuće, i iziđe na vrata psujući. Za onom drugom sofrom svi su se najeli, pa je i preteklo mleka. Tada će da reče onaj seljanin:

A be, domaćine, kakav je onaj čovek što tamo pojede onoliko mleka?

Pa to je naš tatko!

Bre brate, pa on mnogo jede, a opet je gladan!

To je ala, zar ti ne vidiš?

A što mu dadoste hleb od tri sorte?

Eto zašto: crn hleb, to je od godine nerodne, kad u žitu gar rodi, zelen hleb je od godine poplavne i gradobitne, a beo hleb to je od berićetne godine.

A pije li ta ala drugo što osim mleka?

Pije si on vino, rakiju, kao vodu, ali sad nema. Sve je to smlatio prošlih godina. Sad mora da si trpi, kad nije umio da si čuva.

A otkuda dobavljaše vino?

Pre pet i više godina, u nekom selu daleko odavde, imaše jedan siromah čovek neki vinograd, koji je preko mere rađao grožđe. Na to grožđe navadi se ova ala, pa ga pozoba svake godine. Siromah seljak proda dom pa uhvati svet na glavu. Ova ga ala dopravi!

Opet ih popita seljak:

Pa vama je teško da ga hranite, on će sve da vas pojede! Ja da sam na vašem mestu, ja bih ga utepao.

E, mi to ne smemo od boga, on je naš tatko. Ali da nešto zna onaj seljak što mu je upropastio vinograd, pa da ga pričeka pod onom kruškom što je na sredini vinograda, s puškom, ali da mete jedno zrno olova, drugo srebra, treće od zlata, a četvrto od čelika, on bi ga odmah utepao, i opet bi postao bogat.

Kad je čuo to seljak, on si rano porani pa ode svome domu. Oreže i okopa vinograd, pa ga opet rabotaše kao i pre. Vinograd ponese divan rod. Sve se selo čudilo rodu. Kad je bilo po Svetom Iliji na deset dana, a nebo se nad vinogradom strašno naoblači. Počeše da sevaju munje i pucaju gromovi, a graduška tek što se nije prosula. Seljak brže spremi pušku, pa se skuta pod golemu krušku. Čim je on tu stao, golema neka orlušina doleti i padne na krušku. Sva se kruška zatrese, a silno granje polomi se i padne dole na zemlju. Seljak opali iz puške, a orlušina se skotrlja ozgo i pade pod krušku. Seljak okrene kundak, pa je domlati. Odmah zatim raziđoše se oblaci, a vinograd nikako više grad nije bio. Seljak se posle toga opet obogati.