Univerzal - kese za sve tipove usisivača


Pretražite najveću bazu oglasa, aukcija, licitacija... Limundo aukcije

 

Neograničeni hosting paketi

trigon

Kućna dostava hrane

17 septembar 2019

  • Пица сервис Рафаело
    Стандардне пице, гурманске пице и посне пице, као и лепиње и палачинке за Вас и Ваше друштво. Уживајте!
  • Брзи Гонзалес
    Брзе, топле и укусне пице право на Ваш праг! Наручите онлајн и уживајте!

Stojša i Mladen

Bio jedan car pa imao tri kćeri, i jednako ih držao u potaji da nisu nikad napolje izlazile. Kad narastu za udaju, pusti ih otac prvi put u kolo. Ali tek što se uhvate u kolo, dune nekakav vihar i sve tri odnese. Car se prepadne kad vide da ih nestade, pa brže pošalje sluge na sve strane da ih traže, a pošto se sluge vrate i kažu da ih nigde nisu mogle naći, car se razbole i od žalosti umre.

Iza cara ostane carica trudna, i kad dođe vreme da se breme ima, ona rodi muško čedo, i nadene mu ime Stojša. Kad Stojša malo poodraste, on nastane junak da je malo onakih bilo. Kad mu bude osamnaest godina, zapita on mater svoju:

Zaboga majko, kako ti nisi više dece rodila do samo mene?

A ona uzdahne i zaplače se, ali mu ne smede kazati da je imala tri kćeri, pa da ih je nestalo, bojeći se da ne bi Stojša tumarno u svet da ih traži, i tako da ne bi i njega izgubila. Ali on kad vide majku gde plače, navali još većma i stane je zaklinjati da mu kaže što je. Onda mu mati pripovedi sve po redu kako je imala tri kćeri kao tri ruže, i kako ih je nestalo, i kako su ih tražili uzalud na sve strane. Stojša kad sasluša mater svoju, reče joj;

Nemoj plakati majko. Idem ja da ih tražim.

Mati kad to čuje, udari se rukama u prsi. ''Kuku meni kukavici! Zar da majka ostane i bez sina!'' pa ga stane odvraćati i moliti da ne ide, kazujući mu kako je to bilo davno i bog zna jesu li već i žive. Ali se on nije dao odvratiti, nego joj reče:

Kaži mi, kad je moj otac bio car, gde mu je oružje što je pasao, gde mu je konj što ga je jahao.

Onda mati videći da se Stojša okaniti neće, reče mu da mu je otac kad je video toliku žalost, pustio konja u ergelu a oružje na tavan bacio. Stojša odmah nađe na tavanu oružje sve prašno i zarđalo, ali ga on lepo očisti i uredi te sine kao novo kovano: pa onda otide u ergelu i nađe očina konja, pa ga dovede kući i uvede u podrume i stane ga hraniti i timariti, te za mesec dana oporavi se konj kao kaka tica, a i onako je bio krilat i zmajevit. Kad se Stojša već spremi da ide, reče materi:

Imaš li, majko, kakav znak od mojih sestara da ponesem: ako bog da te ih nađem, da bi mi verovale da sam im brat?

Mati mu plačući odgovori:

Ima hrano moja, tri marame što su one svojim rukama vezle, pa mu iznese marame i da.

Onda on poljubi majku u ruku, pa usedne na konja i otide u svet da traži svoje sestre. Idući tako po svetu dugo vremena, dođe jedanput pod jedan veliki grad. Pred onim gradom bila je jedna česma s koje je sav grad nosio vodu. Stojša kad dođe na onu česmu, napije se vode pa legne malo u hlad da se odmori i pokrivši se po licu jednom od one tri marame da ga muhe ne bi klale. U tome dođe jedna gospa po vodu i opazi Stojšu kraj česme u hladu. Kako opazi njega i maramu, a ona uzdahne, potom točeći vodu jednako je u nj gledala, i pošto natoči vodu nikako nije mogla da se odande otrgne nego je sve u nj gledala. Stojša to opazi pa je zapita:

Što je, snaho, što me tako glediš? Ili, davno nisi videla čoveka ili se u što upoznaješ?

A ona mu odgovori:

Brate, poznajem u tebe maramu što sam je svojom rukom vezla.

Onda Stojša ustane pa je zapita otkuda je i koga je roda, a ona mu kaže da je carska kći i iz toga i iz toga grada i da su bile njih tri sestre pa ih vihar odneo sve tri.

Kad to čuje Stojša odmah joj sve pokaže:

Ja sam tvoj brat. Možeš li se setiti da je majka bila trudna kad vas je vihar odneo?

A ona se odmah seti i brizne plakati pa njemu oko vrata:

Slatki brate, mi smo ti sve tri u zmajevskim rukama. Ima njih tri brata zmaja, oni su nas odneli pa nas drže svak u svome dvoru.

Onda se uzmu za ruke, pa u zmajev dvor; u dvoru sestra brata lepo dočeka i ugosti, a kad bude pred noć, ona mu reče:

Brate, sad će doći ljuti zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te ona sila ne opali, hodi sakrij se.

A Stojša joj odgovori:

Sestro moja, kaži ti meni šta je njegov obrok?

Onda ga sestra odvede u drugu sobu, kad tamo, ali vo pečen, pećka hleba i akov vina, ''eto to mu je obrok'' reče sestra, a Stojša kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa onda skoči na noge i reče:

Aha sestro, da bijaše još!

Kad Stojša tako večera, reče mu sestra:

Sad će zmaj baciti buzdovan pred kuću da se zna da ide kući.

Tek što ona to reče, a buzdovan zauji više kuće, a Stojša brže istrči pred kuću pa mu ne dadne ni na zemlju pasti nego ga dočeka u ruke pa ga zavitla preko zmaja čak na drugi hatar. Kad zmaj to vidi, začudi se: ''Kakva to sila goni od mojega dvora!'' pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kući. Kad dođe pred dvor iziđe careva kći preda nj, a on se prodere na nju:

Ko ti je u dvoru?

A ona mu odgovori:

Moj brat.

Zmaj je opet zapita:

A što je došao?

A ona mu odgovori:

Došao da me vidi.

Onda zmaj srdito reče:

Bre, nije on došao da te vidi nego da te vodi.

Čujući Stojša iz dvora ovaj razgovor iziđe i on pred zmaja, a zmaj kako ga vidi stisne se na njega a Stojša ga dočeka pa se uhvate u koštac pa se ponesi. Jedanput Stojša obori zmaja i pripuši ga, pa mu reče:

Šta ćeš sad?

A zmaj odgovori:

Da si ti meni pod kolenima kao ja tebi, ja bih znao šta bih.

A Stojša mu reče:

Ja tebi neću ništa, pa ga pusti.

Onda ga zmaj uzme za ruku, pa ga uvede u dvor i učini veselje za nedelju dana. Kad prođe nedelja dana, zapita Stojša zmaj za druga dva zeta, zmaja ognjevita, i zmaj ga uputi kuda će ići dok ne nađe grad gde su dvori drugoga zmaja, a onda reče mu da će čuti za trećega. Posle toga opravi se Stojša na put, oprosti se sa sestrom i zetom pa pođe k drugome zmaju. Tako putujući dođe pod jedan grad, i pred gradom nađe jednu česmu s koje je sav grad vodu nosio. Stojša se onde napije vode pa legne malo u hlad da se odmori pokrivši se po licu jednom od one tri marame da ga muhe ne bi klale. Malo vreme postoji, al' eto ti jedne gospe po vodu; kako ugleda Stojšu i maramu, a ona uzdahne, potom točeći vodu jednako je u nj gledala, i pošto natoči vodu nikako nije mogla da se otkine odande nego je sve u nj gledala. Stojša to opazi pa je zapita:

Što je, snaho, što me tako glediš? Ili, davno nisi videla čoveka ili se u što upoznaješ?

A ona mu odgovori:

Brate, poznajem u tebe maramu što sam je svojom rukom vezla.

Onda Stojša skoči na noge pa joj se odmah pokaže da je njezin brat i pripovedi joj kako je bilo i u druge sestre. A ona kad vidi brata, brizne plakati, pa njemu oko vrata. Posle se uzmu za ruke, pa u zmajev dvor; u dvoru sestra brata lepo dočeka i ugosti, a kad bude pred noć, ona mu reče:

Brate, sad će doći ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te onom silom ne opali, hodi sakrij se.

A Stojša joj odgovori:

Sestro moja, kaži ti meni šta je njegov obrok?

Ona ga onda odvede u drugu sobu, kad tamo, a to dva vola pečena, dve pećke hleba i dva akova vina, ''eto to mu je obrok'' reče sestra Stojši, a on kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa onda skoči na noge i reče:

Aha sestro, da bijaše još!

Kad Stojša tako večera, reče mu sestra:

Sad će pasti buzdovan pred kuću čak iz drugoga hatara da se zna da ide zmaj.

Tek što ona to reče, a buzdovan zauji više kuće, a Stojša brže istrči pred kuću pa mu ne dadne ni na zemlju pasti nego ga dočeka u ruke pa zavitla njim čak na treći hatar. Zmaj kad to vidi, začudi se: ''Kakva to sila goni od mojega dvora!'' pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kući. Kad dođe pred kuću iziđe careva kći preda nj, a on se prodere na nju:

Ko ti je u kući?

A ona mu odgovori:

Moj brat.

Zmaj je opet zapita:

A što je došao?

A ona odgovori:

Došao da me vidi.

Onda zmaj srdito reče:

Nije on došao da te vidi, nego da te vodi.

Čujući Stojša iz dvora ovaj razgovor, iziđe i on pred zmaja, a zmaj kako ga vidi stisne se na njega a Stojša ga dočeka pa se uhvate u koštac te se ponesi. Najposle Stojša obori zmaja i pripuši ga, pa mu reče:

Šta ćeš sad?

A zmaj mu odgovori:

Da si ti meni pod kolenima kao što sam ja tebi, ja bih znao šta bih radio.

A Stojša mu reče:

Ja tebi neću ništa, pa ga pusti.

A zmaj ga onda uzme za ruku, pa s njim u dvor, te se stanu veseliti za nedelju dana. Kad prođe nedelja dana, zapita Stojša zmaja i za trećega zeta, i zmaj ga uputi kud će ići dok ne nađe grad gde su dvori i trećega zeta. Posle toga opravi se Stojša na put, oprosti se sa sestrom i zetom pa pođe da traži trećega zmaja. Idući tako dugo vremena, dođe opet pred jedan grad i pred gradom nađe jednu česmu, s koje je sav grad vodu nosio. Stojša se onde napije vode pa legne u hlad da se malo odmori pokrivši se po licu jednom od one tri marame da ga muhe ne bi klale. Malo vreme za tim prođe, al' eto ti jedne gospe po vodu. Kako ugleda Stojšu i maramu, a ona uzdahne, potom točeći vodu jednako je u nj gledala, i pošto natoči vodu nikako nije mogla da se otkine odande nego je sve u nj gledala. Stojša to opazi pak je zapita:

Što je, snaho, što me tako glediš? Ili, davno nisi videla čoveka ili se u što upoznaješ?

A ona mu odgovori:

Brate, poznajem u tebe maramu što sam je svojom rukom vezla.

Stojša kad to čuje, skoči na noge pa joj se odmah pokaže da je njezin brat i pripovedi joj kako je već bilo i u drugih sestara. Ona kad vidi brata, brizne plakati pa njemu oko vrata. Posle se uzmu za ruke, pa u dvor. U dvoru sestra brata lepo dočeka i ugosti, a kad bude pred noć, onda mu reče:

Brate, sad će doći ljuti zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te onom silom ne opali, hodi sakrij se.

A Stojša joj odgovori:

Sestro moja, kaži ti meni šta je njegov obrok?

Onda ga sestra odvede u drugu sobu, kad tamo, a to tri vola pečena, tri pećke hleba i tri akova vina, ''eto to mu je obrok'' reče sestra Stojši, a on kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa onda skoči na noge i reče:

Aha sestro, da bijaše još!

Kad Stojša tako večera, reče mu sestra:

Sad će pasti buzdovan pred kuću čak iz trećega hatara, to je znak da ide zmaj.

Tek što ona to reče, a buzdovan zauji više kuće, a Stojša istrči pred kuću pa mu ne dadne ni na zemlju pasti nego ga dočeka u ruke pa zavitla s njim čak na četvrti hatar. Kad zmaj to vidi, začudi se: ''Kakva to sila goni od mojega dvora!'' pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kući. Kad dođe pred dvor, iziđe careva kći preda nj, a on se prodere na nju:

Ko ti je u dvoru?

A ona mu odgovori:

Moj brat.

Zmaj je opet zapita:

A što je došao?

A ona mu odgovori:

Došao da me vidi.

Onda zmaj srdito reče:

Nije on došao da te vidi nego da te vodi.

Čujući Stojša iz dvora ovaj razgovor iziđe i on pred zmaja, a zmaj kako ga opazi stisne se na njega, a Stojša ga dočeka te se uhvate u koštac pa se ponesi. Jedanput Stojša obori zmaja i pripuši ga na zemlju, pa mu reče:

Šta ćeš sad?

A zmaj odgovori:

Da si ti pod mojim kolenima kao ja što sam pod tvojim, ja bih znao šta bih radio.

Onda mu Stojša reče:

Ja tebi neću ništa, pa ga pusti.

Onda ga zmaj uzme za ruku, pa ga uvede u dvor i stanu se veseliti za nedelju dana. Jedanput iziđu u šetnju, i šetajući se opazi Stojša u avliji jednu veliku jazbinu otišla pod zemlju, pa onda reče:

A šta je to, zete? Kako možeš u svome dvoru trpeti toliku propast? Zašto to ne zaroniš?

Zmaj mu odgovori:

E moj šura, ne mogu ti od sramote ni kazati šta je to. Ima ovamo jedan zmajevski car, pa s nama često ima rat, i sad skoro imamo rok da se udarimo; pa kad se pobijemo, svu nas trojicu nadbije, i što uteče u ovu jazbinu ono ostane.

Onda mu reče Stojša:

Hajde, zete, da udarimo na nj, dok sam i ja ovde da vam pomognem, e da bismo ga kako satrli.

A zmaj odgovori:

Ja ne smem nipošto pre roka.

Kad Stojša vide da oni ne smeju da udare, onda se on sam digne da traži cara zmajevskoga. Pošto jedva jedanput napita, dođe pred dvore i opazi navrh dvora zeca gde stoji. Onda zapita dvorane šta onaj zec navrh dvora radi. A dvorani mu odgovore:

Da se ko nađe da skine onoga zeca, zec bi se sam zaklao, sam oderao, sam isekao, sam pristavio, pa se sam skuvao; ali to ne sme niko učiniti za svoju glavu.

Stojša kad to čuje, on uzleti na konju pa skine zeca, a zec se sam odmah zakolje, sam se odere,sam iseče i sam se pristavi k vatri. Onda Stojša iziđe na zmajev čardak pa legne u hlad, a dvorani kad vide šta učini, stanu mu govoriti da beži:

Beži, junače, kud te dvoje oči vode, dok nije došao zmaj, jer ćeš zlo proći ako te zateče.

A Stojša im odgovori:

Šta ja marim za vašega zmaja, neka dođe nek se najede zeca.

Kad malo čas, eto ti zmaja; kako dođe odmah opazi da zeca nema pa poviče na dvorane:

Ko je to uradio?

A oni mu kažu:

Došao jedan delija te skinuo zeca, i eno ga gore na čardaku.

Onda im zmaj reče:

Idite i kažite mu neka mi ide iz dvora, jer ako mu dođem, neće mu ni kost s košću ostati.

Dvorani iziđu na čardak k Stojši pa mu kažu šta veli zmaj, a Stojša se oseče na njih:

Idite kažite zmaju, ako mu je žao zeca, neka mi iziđe na mejdan.

Kada oni to kažu zmaju, a zmaj cikne, sve vatra sipa iz njega, pa poleti na čardak, a Stojša ga dočeka pa se ponesi: niti se Stojša daje oboriti, niti može zmaja da obori: najposle reče Stojša zmaju:

Kako ti je ime?

A zmaj mu odgovori.

Moje je ime Mladen.

Onda mu Stojša rekne:

I ja sam najmlađi u oca imajke.

Pa se onda puste i zbrate i tvrdu veru dadu jedan drugome da će bratinski živeti.

Posle nekoga vremena reče Stojša zmaju:

Šta čekaš one zmajeve što beže u onu jazbinu? Hajde ti da mi udarimo na njih i pre roka.

Zmajevski car pristane, i tako pođu njih dvojica da udare na zmajeve. Kad ona tri brata zmaja čuju da se i Stojša udružio i zbratio sa zmajevskim carem, i sad obadvojica idu na njih, oni se uplaše pa skupe silnu vojsku, te iziđu s vojskom preda njih, a ovi udare na celu vojsku, i sve razbiju i rasteraju, samo ona tri zmaja uteknu u onu jazbinu. Onda ova dvojica brže vuci slamu, pa turaj u onu jazbinu, pa onda zapale, i tako sva tri zmaja onde propadnu.

Posle toga Stojša opravi sve tri sestre, i krene sve blago iza sva tri zmaja, a zmaju pobratimu ostavi njihove dvore i svu njihovu državu, pa se digne sa svojim sestrama u svoje carstvo, te je carovao do svoga veka.