Bio jedan car pa imao tri sina, i tako je bio star, da već nije čuo ni video. U tolikoj starosti živeći, usni jednu noć da ima negde u svetu nekakav grad, i u tome gradu da ima jedan studenac, pa da mu je vode iz onoga studenca da se okupa i umije, da bi se podmladio i da bi opet čuo i video. Kad se iza tog sna probudi i dan svane, a on dozove sinove svoje i pripovedi im kakav je san usnio, pa im reče:

- Deco moja, ne žalite truda ni blaga, nego potražite tu vodu; ako da bog da je nađete, to bih voleo nego sve carstvo svoje.

Onda najstariji sin reče ocu:

- Daj mi blaga, jednu galiju i nekoliko momaka, pa ja idem da tražim tu vodu, da ako je nađem.

Otac mu da sve to i opravi ga u ime božije, i on se naveze na more i pođe morem putovati. Putujući tako za dugo, dođe pod jedan grad u kome je bio car. Kako on dođe pod grad i galija stane u kraj, odmah, car pošalje ljude da mu dozovu gospodara od galije. Ljudi otišavši kažu carevom sinu da ga zove njihov car, i on odmah otide. Pošto iziđe pred cara zapita ga car ko je, otkuda je i kuda ide. A on se oseče na cara govoreći, da je on carev sin, i da niko nema vlasti pitati ga ko je, otkuda je i kuda ide. Car se na to jako rasrdi i zapovedi te ga odmah okuju i bace u tamnicu; tako pozatvara i njegove ljude, a galiju mu uzme u begluk.

Posle toga prođe godina dana, a u dvoru ovoga careva sina za nj ni glasa ni traga. Onda pristupi drugi sin k ocu pa mu reče:

- Kad brat moj toliko ne dolazi, daj i meni blaga i galiju i nekoliko momaka, pa idem ja da tražim taj grad i tu vodu.

Otac mu da sve kao i prvom sinu, i opravi ga u ime božje, i sin se naveze na more i pođe morem putovati. Putujući tako dugo vreme dođe i on pod onaj isti grad, gde mu je brat zatvoren. Kako on dođe pod grad i galija stane u kraj, car onoga grada pošalje i po njega ljude, da ga zovu preda nj. Pošto iziđe pred cara, i pošto car i njega zapita ko je i otkuda je i kuda ide, i on nepokorno odgovori kao i njegov brat da je carev sin i da niko nema vlasti pitati ga ko je i otkuda je i kuda ide. Car se strašno rasrdi, okuje ga i baci u tamnicu.

Posle toga prođe opet godina dana, i ni za nj ni glasa ni traga u dvoru oca njegova. Najposle iziđe i najmlađi sin pred oca, pa mu reče:

- Šta ćemo raditi? Ni jedan od moje braće ne dolazi natrag. Daj i meni blaga i galiju i nekoliko momaka, da idem i ja da tražim vodu. Može bog dati te ću naći i braću i vodu.

Otac i njega otpravi kao i prvu dvojicu, a on se naveze na more i pođe morem putovati. I tako putujući dođe i on pod onaj isti grad, gde su mu dva brata zatvorena. Kako on stane pod grad i galija stane u kraj, car od onoga grada pošalje ljude i po njega; i on odmah otide pred cara, i pošto ga car zapita ko je i otkuda je i kuda ide, stane smerno i žalostivo kazivati sve po redu, kako ima oca stara i slepa i gluha, i kako mu je otac usnio da ima negde u nekakvom gradu studenac, i da bi se podmladio, i da bi opet čuo i video, da mu je vode iz njega da se okupa i umije; i kako je imao dva brata, i kako su obadvojica jedan za drugim otišli morem da traže onaj grad i vodu, pa kad se nijedan nije vratio natrag, da je on sad pošao da traži to. Car kad ga sasluša, rekne mu:

- Kad je tako, sinko, srećan ti put! Kad se vratiš nemoj proći da mi se ne javiš, jer i meni ima dosta godina, pak ako bi dao bog te bi našao tu vodu, mogao bih se i ja okupati, ne bih li se podmladio.

I tako ga lepo otpusti, i carev sin pođe dalje putovati. Putujući tako za dugo, dođe pod jednu veliku goru. Onde priteraju galiju u kraj, i carev sin usedne na konja pa pođe suvim da putuje, a ljude na galiji ostavi da čekaju. Idući tako, nađe u gori jednoga staroga pustinika, i nazvavši mu boga, zapita ga, ne zna li on da ima gdegod taki i taki grad. Pustinik mu odgovori da ne zna, ''nego veli idi na onu veliku goru: onde ima jedan lovac, koji se zna s ticama razgovarati, može biti da je on od tica čuo da ima gdegod taki grad''. Onda se on uputi kroz onu planinu i nađe lovca, i nazvavši mu boga, zapita ga:

- Brate, čuo sam da se ti znaš s ticama razgovarati, a one lete svuda; eda li si čuo kad od koje da ima taki i taki grad?

Lovac mu odgovori da nije nikad čuo, ''nego ćemo ih veli sad pitati''. Pa onda sazove sve tice te ih zapita:

- Jeste li kad koje videle taki i taki grad?

Sve tice odgovore da nisu videle, ''nego vele ima jedan stari orao, koji ne može da leti, pa je ostao u šumi: može biti da bi on znao kazati za taj grad''.

Onda lovac i carski sin otidu k orlu, pa ga zapita lovac, je li kad video taki i taki grad, a orao odgovori:

- Samo sam jedanput u svome veku preleteo preko njega. Tamo je vrlo teško doći: treba pripraviti dvanaest ovnova pečenih i dve metle i jedno uže. Jer kad se dođe u grad, na kapiji stoje dvanaest lavova i čuvaju grad: ko se god prikuči, odmah ga rastrgnu, zato im treba dati dvanaest ovnova, svakome lavu po jednoga, pa će se zabaviti; kad se već uđe u grad, imaju dve devojke što čiste sav grad svojim rukama, te bi čoveku odmah oči iskopale, zato im treba dati po metlu, pa će se smiriti; malo dalje od tih devojaka ima još jedna, koja poleva sav grad sama i vuče vodu na svojoj kosi; njojzi treba dati uže, pa će se okaniti. Ali još treba udesiti upravo u podne da je čovek onamo, jer u to doba carica svagda spava i ništa ne zna za sebe. Onda treba raditi što se može brže, pa beži!

Kad to sasluša carev sin, uzme orla na konja, pa šnjim u galiju, te se opet krenu putovati. On je orla dobro hranio, da bi se što oporavio. I tako iziđu opet pod jednu goru. Onda orao reče:

- Ja sam treba da idem onamo da vidim kako je.

Pa se digne u oblake i nadleti se nad onaj grad i sve vidi kako je onamo, pa se opet vrati u galiju, pa im reče da im se valja sutra rano krenuti, kako će moći do podne prispeti u grad. Sutradan kako zora zabeli, oni poustaju i stanu putovati, i putujući jednako upravo u podne stignu pred grad. Odmah carev sin da slugama da nose šta treba, pa pođe pred njima u grad. Kako oni na gradska vrata, a dvanaest strašnih lavova skoče da ih sve rastržu. Oni im brže bace dvanaest pečenih ovnova, a lavovi se zabave. Kad uđu u grad, a to dve devojke čiste grad svojim rukama, pa kako ih opaze, polete na njih. Oni im brže bace dve metle, a devojke se smire. Pošavši malo unapred, a to bunar, i na bunaru devojka vuče vodu sve na svojoj kosi. Kako ih devojka opazi, ostavi vodu, pa polete na njih. Oni joj bace uže, a ona ih se okani. Onda momci što brže zahvate vode iz bunara, pa odnesu na galiju, a carev sin otide u dvor da vidi caricu. Kad uđe u caričinu sobu, ima šta i videti: carica legla na leđa, pa spava. Onda carev sin pristupi polako, te je obljubi, pa joj skine prsten s desne ruke, i s leve noge čarapu, i na kolenu ostavi joj belegu. Pa onda otide u galiju, te je brže bolje krenu, pa beži! Kad budu već daleko od grada, carica se probudi, i oseti odmah šta je, pa skoči iz sobe i stane vikati na onu devojku što grad poleva.

- Tamo ona ovakvica i onakvica! Ti me toliko godina služi verno, a sad me izneveri.

Devojka se stane odgovarati:

- Ja te služim toliko godina, pa mi nikad nisi dala užeta, a on kako dođe, odmah mi uže dade.

Onda carica otide k onim devojkama, što čiste grad i stane vikati na njih:

- Tamo one ovakvice i onakvice! Toliko me godina služite verno, a sad me izneveriste.

A devojka joj se stanu pravdati:

- Mi toliko godina tebe verno služimo, pa nam nikad nisi dala metle, a on kako dođe, dade nam svakoj po metlu.

Najposle otide k lavovima, pa i njima stane govoriti:

- Tamo oni ovaki i onaki! Šta učiniste? Toliko me godina verno služiste, a sad me izneveriste.

A oni se stanu odgovarati:

- Mi toliko godina u tebe služimo, pa nas nikad nisi ničim site nahranila, a on kako dođe, dade nam svakom po pečena ovna.

Onda ona ućuti i pomisli u sebi da je sama kriva.

Carev sin, dugo vreme morem putujući, dođe opet pod onaj grad gde su mu braća zatvorena. Kako čuje car od onoga grada za njega, iziđe mu na susret i lepo ga dočeka pa ga zapita:

- Eda što sine? Nije li ti bog dao da si našao što si tražio?

A carev mu sin odgovori:

- Hvala bogu, našao sam.

Car se vrlo obraduje pa mu reče:

- Daj da vidimo, je li ta voda taka.

Pošto se car okupa u onoj vodi, postane zdrav i mlad kao da mu je to dvadeset godina. Onda on u radosti i u čudu reče carskome sinu:

- Kad si ti mene ovako obradovao i ja ću tebe obradovati: ona tvoja obadva brata kod mene su u životu, oni se nisu umeli vladati tako mudro kao ti, nego su bili počeli na me osecati se, zato sam ih zadržao, ali ih sad tebi poklanjam obojicu.

Pa mu ih onda izvede i dade. Sad se carev sin nanovo obraduje, što je i braću našao. Car im dade njihove obe galije i sve ljude; još ih suviše obdari i spremi im na put što god je bilo od potrebe. Onda oni posedaju svaki na svoju galiju te pođu kući. Putujući tako stanu se dogovarati dva starija brata, kako bi uzeli vodu od svoga najmlađega brata da se ocu umile kao da su je oni našli, i dogovore se ovako: da podmite njegove momke da izliju vodu u njihove sudove, a u njegov sud da naliju mora. Tako i urade. Kad dođu kući, otac ih jedva dočeka:

- Dobro došli deco! Eda je bog dao da ste našli vodu?

A stariji sinovi odmah prihvate:

- Hvala bogu, našli smo. Eto brat naš najmlađi neka daje najpre svoju vodu pa ćemo onda mi svoju.

Momci odmah izliju vodu iz suda brata najmlađega i dadu caru da se okupa. On se okupa i ništa mu ne pomože, pa reče drugoj dvojici:

- Dajte vi da vidim šta vi imate.

Oni odmah iznesu vodu, car se okupa, i onaj čas se podmladi, te vidi i čuje kao mladić. Onda car reče najmlađem sinu:

- Ti nisi ništa našao, nego si mi doneo morsku vodu; sad idi kud te oči vode i noge nose, kad si tako hteo da me prevariš. Pa ga otera iz dvorišta, a on siromah onda otide u svet, i pribije se u jednoga kneza da mu čuva ovce.

Carica ona štoje imala vodu, ostane trudna od careva sina, i kad bude na tom doba, ona rodi muško dete. Kad detetu bude godina dana, ono počne govoriti materi svojoj:

- Mati, gde je naš otac?

Ona mu odgovori:

- Sinko, hoćemo ga tražiti.

Iza toga spremi se i sedne s detetom na galiju pa pođe morem, i posle dugoga putovanja po svetu, kad dođe blizu grada odakle je bio onaj carev sin, ona pritera galiju ka kraju, malo podalje od grada, pa izišđe na breg i razapne šator, pa onda napiše caru knjigu:

- Pošlji mi onoga čoveka koji je odneo vodu od mene.

Car odmah opremi najstarijeg sina. On sedne na konja, pa upravo njojzi pod šator. Kad dođe k carici, ona ga lepo dočeka, pa ga zapita:

- Jesi li ti odneo vodu od mene?

A on joj odgovori:

-Jesam.

Onda ga carica zapita:

- Šta si još?

A on odgovori:

- Nisam ništa.

Onda carica izmahne šakom, te njega po obrazu. Kako ga je lako udarila, odmah su mu dva zuba ispala, pa ga opravi ocu i reče mu:

- Idi, kaži svome ocu, neka pošalje čoveka koji je vodu odneo.

Kad on otide kući i kaže ocu šta bi, otac brže pošlje drugoga sina.

Onaj kako dođe k carici, ona i njega lepo dočeka, pa ga zapita:

- Jesi li ti odneo vodu od mene?

On odgovori:

- Jesam.

Carica ga zapita:

- Šta si još?

A on odgovori:

- Nisam ništa.

Ona i njega šakom po obrazu, i odmah mu iskoče dva zuba, pa mu onda reče:

- Znaš li što je? Ovako ćeš pozdraviti svoga oca: Ako mi ne pošalje onoga čoveka koji je odneo vodu od mene, sve ću mu carstvo razoriti; nego stani da ti dam po čemu ćete naći toga čoveka.

Te onda sedne i prepočne lice svoga sina na svilenu maramu, pa onda reče carevome sinu:

- Evo, kakvo je ovo dete, onaki je i onaj čovek.

On otide s onom maramom ocu i kaže mu sve po redu. Car kako vide lice na marami, odmah reče da je čiti njegov najmlađi sin, pa pošlje maramu po svemu carstvu da ide od grada do grada i od sela do sela, da mu traže sina. Kad tako dođe marama u ono selo gde je carev sin u kneza služio, najpre je donesu knezu. Kad knez razvije maramu i stane gledati lice na njoj, - čiti sluga njegov; onda reče sluzi:

- More, slugo, ovo si ti.

On se ne htedne odmah pokazati, ali kad ga salete da se kaže, jer valja pred cara da ide, on ne imadne kud, nego im pripovedi sve što je bilo, pa se digne i otide k ocu. Kad iziđe pred oca, zagrli ga otac pa mu reče:

- Zaboga, sinko, gde si? Propade carstvo!

A on odgovori:

- Ko je tome kriv? Nego daj mi konja i šta treba da idem toj carici.

Otac ga odmah spremi i pošlje carici. Kako ga carica ugleda, odmah ga pozna, pa još i dete ga pozna i stane vika:

- Evo oca! Evo oca!

Kad on dođe pod šator, carica i njega zapita:

- Jesi li ti odneo vodu od mene?

On odgovori:

- Jesam.

Ona ga zapita:

- Šta si još?

A on izvadi prsten i čarapu pa joj reče:

- Evo to; i još imam belegu na kolenu.

Ona to sve prizna, pa se zagrle i poljube. Posle otidu u grad pa se venčaju, i otac još za života svoga preda mu carstvo, a druga dva starija otera, i tako najmlađi sin ostane car u obadva carstva.